Stadion
STADION SANTIAGO BERNABEU
Estadio Santiago Bernabéu je fudbalski stadion u distriktu Chamartin u Madridu, Španija. Zvanično je otvoren 14. decembra 1947. godine i od tada je u vlasništvu Reala iz Madrida. Kapacitet stadiona iznosi 80.354 sjedećih mesta.
Popularni El Bernabeu, koji je dobio ime po bivšem predcedniku Reala Santiago Bernabeu Yesteu, i jedan je od najpoznatijih i najprestižnijih fudbalskih stadiona u Evropi. Bio je tri puta domaćin finala Evropskog kupa (1957, 1969, 1980. godina), a prosle sezone je ugostio finale UEFA-ine Lige prvaka za sezonu 2009/2010. Finala Evropskog Kupa nacija 1964. i Svetskog prvenstva su se takođe održali na ovom stadionu.
ISTORIJA
Estadio Santiago Bernabeu je zvanično otvoren 1947. godine utakmicom između Reala i Belenensesa pod imenom Nuevo Estadio Chamartin. Tada je stadion imao kapacitet od 75.245 gledalaca, od čega 27.645 sjedećih mesta.
Prvo renoviranje obavljeno je 1954. godine. 19. juna stadion se proširio i sa strane i mogao je primiti 125.000 gledalaca. Tada je stadion Reala bio najveći od svih učesnika Evropskog kupa.
4. januara 1955., nakon sednice Generalne skupštine Članova 'Compromisarosa', odlučeno je da klub nosi ime Santiago Bernabeu, po predcedniku i arhitekti stadiona. Reflektori su predstavljeni 1957. godine utakmicom protiv Recifea.
Sve do ranih 1980-ih nije bilo značajnijih obnova, kada je 1982. godine Španija bila domaćin Svjetskog prvenstva. Arhitekti Rafael Luis Alemany i Manuel Salinas su bili angažovani za renoviranje. Obnova je trajala 16 meseci i koštala je 704 miliona španskih peseta, od čega je grad Madrid platio 530 miliona.
Stadion je pretrpio nekoliko promjena. FIFA je nalagala da bude natkriveno 2/3 sjedećih mesta i iz tog razloga podignuta je natstrešnica. Zbog sigurnosnih razloga, kapacitet stadiona je bio smanjen sa 120.000 na 90.800 gledalaca, od čega je 24.550 bilo natkriveno novim krovom. Stavljena je nova fasada, instalirana nova elektricna sredstva u gornjem i donjem delu, proširena je površina za pres-konferenciju, svlačionice, pristup stadionu, pomoćna područja itd.
Stadion je bio domaćin četiri utakmice na Svetskom prvenstvu: tri u Grupi 2 ( Zapadna Nemačka - Engleska, Zapadna Nemačka - Španija, Španija - Engleska) i finale između Italije i Nemačke, koji je pripalo Italijanima.
Nova obnova je počela 7. februara 1992. i trajala je do 7. maja 1994. godine. Koštala je 5 milijardi peseta, što je značajno oštetilo budžet kluba jer nije bilo institucionalne podrške. Na zapadnoj strani napravljena je arena. Sedišta su bila pod nagibom 87 stepeni, što je dalo perfektan pogled i blizinu igralištu.
Sa novom izgradnjom, visina stadiona je povećana sa 22 na 45 metara. Kapacitet stadiona je tada bio 110.000 gledalaca.
Već 1998. godine tadašnji predcednik Reala, Lorenzo Sanz, je spustio kapacitet na 75.328.
Florentino Perez počinje tzv. 'master plan' sa jednim ciljem: da se poboljša udobnost na stadionu i kvalitet njegovih usluga, a, uz to, da se i maksimizira prihod za stadion.
Perez je u razdoblju od 2001. do 2006. godine uložio 127 miliona [[Euro|eura==, proširio je istočnu stranu stadiona, dodao je novu fasadu, novo 'ruho', svečane lože, mesta za pres-konferencije, novi audio sistem, nove barove, raspodelu toplote na tribinama, nove restorane, pokretne stepenice, itd. Nakon ove obnove kapacitet stadiona je 80.354 mjesta.
2007. godine odigrana je jubilarna hiljadita utakmica na Santiago Bernabeu. UEFA je proglasila Santiago Bernabeu elitnim evropskim stadionom nakon što se odigrala utakmica Lige šampiona protiv Olympiacosa 27. oktobra. Mesec dana posle toga, stadion je proslavio 60. godišnjicu od dana predstavljanja 1947. godine.
Florentino Perez je predložio konstrukciju krova na uvlačenje 2005. godine. Kada je Perez ponovo izabran za predsjednika 2009. godine, objavljeno je da zbog finansijskih problema obustavljena konstrukcija krova na uvlačenje. Međutim, kako prenosi španska Marca, Perez želi rekonstruisati stadion. Arhitekti koji bi mogli izvoditi radove su Santiago Calatrava, Rafael Monevo i leoh Ming Pei.
